Fabrika bicikli Partizan

Dvotočkaši koje smo voleli: Fabrika Bicikla Partizan

Dvotočkaši koji su obeležili detinjstvo generacije 70-ih i 80-ih  nosili su oznaku FBP – Fabrika Bicikla Partizan.

Mirko Rotman (Imre Rothmann, Senta 1855 – Subotica 1929) još 1888. godine osniva fabriku kao livnicu gvožđa i fabriku opruga i metalnog nameštaja pod imenom „Rotman”. U početku je to bilo preduzeće za izradu metalnog nameštaja, vojničkih i bolničkih kreveta, mašina za preradu drveta i drugih predmeta.
Preduzeće, koje se bavilo proizvodnjom metalnog nameštaja i livenjem gvožđa, nalazilo se u VII krugu, Cara Lazara  br. 7. Ali, od druge polovine dvadesetih godina, vlasnici pokazuju  želju da fabriku prenesu na novu lokaciju – pošto nisu uspeli da dobiju dozvolu za rušenje stare i oronule fabričke radionice i podizanje nove. Postojeće zgrade su 1928. godine bile komisijski pregledane, pošto su uočeni izvesni tehnički nedostaci. Ustanovljeno je da su sve u dobrom stanju – sem livnice, koja je bila u dvorišnom delu. To je bio objekat 18 x 18 m, i na njemu  je  popustila krovna konstrukcija.
Uslovi za preseljenje su obezbeđeni tek 1930. godine, kada Beli Gaboru biva uvažena molba upućena gradskim vlastima, u kojoj moli da mu se dodeli plac za gradnju novih pogona. Senat je doneo odluku da se toj firmi dodeli gradsko zemljište na Daničićevom putu (Palićkom putu).

Tek 1932/33. godine započeo je proizvodnju bicikla po mađarskoj licenci “Čepel”. Prvi bicikli su bili samo sklapani da bi se postepeno usvajala kompletna tehnologija proizvodnje i unele novine. Fabrika je nekoliko decenija bila pokrovitelj veslačkog kluba Palić iz Subotice.  Dugo godina je “Partizan” i posle rata bio najveća fabrika bicikla u našoj zemlji. Međutim, zastarele mašine i neulaganje u obnovu učinili su svoje.

Izgrađena je 1930. godine za fabriku metalnog nameštaja ROTMAN, posle rata Zmajevac a onda FBP Partizan, ova zgrada predstavlja zanimljiv primer industrijske arhitekture.

Po vlasničkoj strukturi je bila deončarsko društvo, a pun naziv je “Fabrika bicikala Partizan DP za proizv. bicikla, delova za bicikle i dr. metalnih pr. trgov. na veliko i malo”. Proizvodila je i mopede (Puchov Pony Express), delove za bicikle i metalne proizvode.

Od poznatih svetskih marki, proizvodila je po licenci i poznate modele Solexa.

“Partizan” je izgubio trku na tržištu. Izgrađene su druge, modernije fabrike, koje godišnje proizvode dvostruko ili čak trostruko više bicikla nego subotička fabrika.

Novi 21. vek firma je dočekala u dugovanjima brojnim poveriocima zbog čega je 2006. godine i prodata.

pogon fabrike Partizan (foto: Z. Jovanov)

Svakog meseca 10.000 bicikla (tekst iz Saobraćajne revije, 1981.)

Danas “Partizan” proizvodi, sa mašinama koje su već preko 90 odsto otpisane i amortizovane, oko 120.000 bicikla godišnje i 125.000 ramova za izvoz.

Ove godine proizvodnja ramova će se povećati za oko 50.000 komada, ali ni to neće zadovoljiti potražnju inostranih kupaca, koji su se uverili u kvalitet izrade subotičkog “Partizana”.

– Morali smo veći broj ponuda odbiti, jer ne možemo toliko proizvoditi s današnjim mašinama – kaže inž. Branko Skenderović, direktor “Partizana”. – No, da bismo poboljšali i ubrzali proizvodnju nastojali smo i sami nešto da uradimo.

I zaista, nekolicina mladih stručnjaka, uz pomoć starijih i iskusnih alatničara, načinila je nekoliko inovacija i novih mašina koje su sami konstruisali i izradili, a kojima su postignuti dvostruko ili trostruko veći učinci.

No, to neće moći da se nosi sa novoizgrađenim fabrikama, a prava je šteta, jer su bicikli “Partizana”, iako nešto malo teži od ostalih, bili zaista odlični.

Napisao: P. Krmpotić (Saobraćajna revija, 1981.)


Pogledajte i ovu simpatičnu staru reklamu za FBP iz 1952. Bilo je to vreme kada je bicikl bio važno prevozno sredstvo.

Kao uspomena ostaju nam vožnje na FBP biciklima i motorima kojih i danas ponegde ima zahvaljujući zaljubljenicima koji ih čuvaju i restauriraju.



 

Facebooktwittergoogle_pluslinkedin

POGLEDAJTE JOŠ ...